NE BIH JA OVO PISAO, ALI STVARNO MI JE MUKA

Zbogom pameti, doviđenja Srbijo

Šetajući kroz moj, nekada gospodski, grad, susrećem se sa meni nepojmljivim slikama. Divljanje po ulicama više nije rezervisano samo za one koji upravljaju motornim vozilima na dva, tri ili četiri točka. Ne. Čini mi se da danas ako ne divljaš i ne psuješ po ulici kao da nisi normalan. Ljudi ne obraćaju pažnju na, uglavnom, mlađu populaciju koja po ceo dan i noć vrišti po gradu u vidno alkoholisanom stanju, neretko udarajući na nešto ili nekoga ko im se nađe na putu, skačući po tuđim kolima kao da su trampolina koju mu je tata kupio kada je imao 5 godina.

I ništa. Niko ništa. Ljudi izađu na prozore, pogledaju, izbace nekoliko glasova "C" u nizu i vrate se da pokušaju da spavaju. Naravno mora da se nađe neki "izrod" u celoj toj priči, pa tako ja dohvatim telefon i zovem naravno policiju koja je od tog mesta udaljena predalekih 70 metara. Patrola dolazi u rekordnom roku od 20 minuta (valjda pežo nije hteo da upali) i na moju konstataciju da nisu morali ni da dolaze jer su izgrednici već odavno na pola puta do svojih prigradskih naselja iz kojih dolaze da divljaju po centru Beograda, mene legitimišu i prete mi (izrazitim bosanskim akcentom) da ću zbog izražavanja da provedem noć u stanici.

Da se razumemo, nemam ništa protiv toga da ljudi dolaze u centar grada odakle god hoće, ali imam protiv da se većina njih ponaša kao obična stoka i da nameće svoj sistem vrednosti i ponašanja. Ne želim da u ovom gradu postane normalno da se urinira na prvom mestu na koje se naiđe i da to nikome ne smeta. Moj kraj izgleda kao da je neko organizovao takmičenje u brzom pljuvanju po ulici. Takođe, kao da se neko takmiči ko će žešće i obimnije da se ispovraća. Jedna do druge, duž moje ulice naređane su gomile izbljuvanih vinjaka, piva, vina, jeftinih vodki i ostalih alkoholnih pića pomešane sa ponekom pečurkom iz obližnjeg fast food-a.

Devojčice po izrazitoj hladnoći idu ulicom golih nogu, golih stomaka, u kratkim suknjicama koje pokrivaju koliko i jedna prosečna znojnica, jer bože moj, moraju da privuku pažnju istih onih koji mi izbljuvaše ulicu, a jajnici što će da stradaju, to nema veze. Ionako rastu na drveću.

Sve je otišlo bestraga. Vrednosti se nisu poremetile. Više mi se čini da više uopšte i ne postoje. Ono što se nekada smatralo za nenormalno počelo je da se glorifikuje. Nenormalne stvari postale su normalne, štaviše preporučljive. Nekada normalni stavovi i kulturno ponašanje u javnosti počinje da biva okarakterisano kao "Ma pusti budalu, 100% je gej..." i tome slično.

Ko štiti normalne i obične građane ove zemlje? Ko štiti normalan život? Ko meni garantuje da ja, koji nijedan prekršaj u životu nisam napravio sutra neću biti lišen svih prava od strane bahatih goveda koja imaju dosije deblji od Ane Karenjine (Za neupućene to je roman od dva toma koji je napisao Lav Tolstoj a sve se svodi na to da je prošao brzi voz).

Njihovo je sve, oni drže sve, oni upravljaju svime. Oni dragi moji, a ne vlast, ko god na nju da je zaseo, upravljaju i mojom i vašim sudbinama, zaradama, računima, pravima i slobodom.

Kontrolišu sve. Kontrolišu vas, mene, policiju, državu, a nisu ni svesni da je to zato što smo im mi, narode moj to dozvolili. Mi smo prihvatili njihov model ponašanja kao normalan. Mi smo ih prihvatili kao jednake nama, poštenima, da bi nas oni ugazili u blato, lagano, jednog po jednog. Kako koga spuste do dna, na njega stanu da bi se uspeli na lažnoj društvenoj lestvici beogradskog i srpskog elitizma.

Ali kako su se preko nas popeli, tako će isto i da padnu. Mi se pitamo dragi moji. Mi odlučujemo kada će nam i kako će nam biti bolje. Mi smo ti koji treba da napravimo selekciju ljudi u našem okruženju, mi odlučujemo da li će takve nuspojave naše dobrote i poštenja opstati ili ćemo ih kao većina skloniti sa puta.

Jedino ako, a nadam se da nije tako, te iste kreature našeg društva nisu postali većina. U tom slučaju, uz veliku tugu u srcu mogu samo, njima da se izvinim na ovome što sam napisao, a ovom mom, nekada gospodskom Beogradu, koji toliko volim, a zajedno sa njim i Srbiji da kažem DOVIĐENJA.