Sa prijateljima, svaki dan je nova godina

LjUDI, PRIJATELjI - NAJVEĆE BOGATSTVO U ŽIVOTU

Još malo, nešto više od 48 sati nas deli od početka nove 2013. godine. Neki kažu da će biti ista kao ova odlazeća, neki da će biti još gora, a neki da konačno mora da bude bar malo bolja. Istina, po mom skromnom mišljenju, jeste da će nam biti onako kako sami odlučimo, onako kako se postavimo prema svemu što nas bude iskušavalo iz dana u dan.
Meni lično, ove godine desila se lavina loših, čak bih se usudio da kažem odvratnih stvari i situacija. Ostao sam bez posla, doživeo nekoliko razočarenja što na prijateljskoj, što na emotivnoj osnovi, nikada se luđe nisam zaljubio a na kraju je ta ljubav ostala neuzvraćena, saznao sam da mi je otac teško bolestan, sve što je moglo da se da dali smo na njegovo lečenje i terapije, morao sam čak i auto da prodam, a kupio sam ga dva meseca ranije. Nažalost desilo se i najgore, tata se borio koliko je mogao, kao i mi zajedno sa njim. Ali je pre šest meseci položio oružje pred opakom bolešću i napustio nas. Danas je tačno pola godine. Nakon toga, doživeo sam dve saobraćajne nesreće u 10 dana, oba puta sam bio na skuteru, oba puta, mada je to slaba uteha, tuđom krivicom. Prvi put i nije bilo tako strašno, nekoliko ogrebotina, ali drugi pad mogao je da bude fatalan. I istina je, ne baš ceo, ali izuzetno bitni segmenti života su mi proletali pred očima dok sam leteo tih 15 metara nakon sudara. Od posledica udara o vreli beogradski asfalt bio sam u polu komi nekih 45 minuta. Probudivši se u šok sobi urgentnog centra, mada u tom trenutku nisam baš bio svestan da sam tamo, shvatio sam...živ sam, izuzetno ugruvan, ušiven na par mesta, sav u zavojima kao mumija, ali živ. Nisam baš tačno bio svestan šta se sve desilo, da li sam nešto polomio, ali sam živ. Samo malo da se oporavim, da šavovi zarastu, da prođe neko vreme i ponovo ću ići na trčanje, šetati svoje pse, igrati fudbal sa prijateljima, ali pre svega toga otići ću ocu na grob i zahvaliti mu se što me je, ako me je, tada sačuvao, zapaliti mu sveću, pripaliti nam po cigaretu i dugo sedeti sa njim. Tako sam i uradio. Pet dana nakon pada, isključio sam telefone, otišao na Novo groblje, sedeo kraj oca koga sam ispratio u tu raku 45 dana ranije, pušio i posle tri sata rešio. Svima ću da otvorim karte, svima ću da kažem sve. Ne želim da se iko ikada pita šta ja zapravo mislim i osećam prema njemu/njoj. Kakav je moj stav na bilo koju temu. Zato što jednoga dana, možda neću biti u mogućnosti, možda tog nekog više neće biti, možda mene neće biti, možda će otići iz zemlje, možda će se udati, možda se desi nešto, bilo šta, što će moja osećanja i stavove baciti na neku marginu života i ostaviti ih da tamo ostare neizrečeni. To ne smem da dozvolim.
Svi koji su danas prošli kroz naš dom, pričali su o novoj godini, dočeku iste i sličnim temama. I pre svega ružnog što se izdešavalo ove godine, nisam imao neko naročito lepo mišljenje o novogodišnjoj noći. Uvek sam smatrao da je to precenjeni izlazak, u preplaćenom odelu, sa preskupim pićem i sa preteranim konzumiranjem alkohola. Jedino pozitivno što nalazim u tome jeste to što se okupi veliko društvo, što se vidim sa ljudima koje silom prilika ne viđam često, a dragi su mi. Ništa više od toga. Ove godine, ove novogodišnje noći, neću ići nigde za doček. Između ostalog i zato što sam rešio da bez obzira na sve obaveze koje eventualno budem imao, nikada više ne kažem nekome do koga mi je stalo da nemam vremena da se vidim sa njim/njom. Ma šta da je u pitanju, uvek ću naći vremena za bar jednu kafu. Rešio sam da te ljude koje volim, koji mene vole, koje ću tek zavoleti, koji mi prijaju viđam što češće, a ne samo za novogodišnju noć.
Nemojte zaboraviti na svoje prijatelje i Vama drage ljude, nemojte ih zvati samo kada Vam nešto treba. Popijte nekada i neku kafu ili piće sa nekim bez ikakvog interesa. Drugi ljudi, naši prijatelji, izuzetno su bitni u našim životima. Na kraju krajeva, kada nam bude najteže, oni koji su Vam vredni, oni kojima ste Vi vredni, oni će biti tu pored Vas.
P.S.: Da ne bude da su se desile samo ružne stvari, ove godine, zahvaljujući TWITTER-u pored toga što sam obnovio prijateljstvo sa nekim ljudima, upoznao sam nekolicinu izuzetnih osoba, oni su svetle tačke ove sumorne stvarnosti i daju mi nadu da se nisu baš svačiji sistemi vrednosti poremetili. Hvala Vam svima što ste mi pokazali da i dalje postoje osobe koje se mogu nazvati LJUDI.