KAKVI SMO I OVO NAM JE MNOGO

Zemlja za nas

Kraj je godine, svi su nešto kao euforični. Glume pozitivnu i prazničnu atmosferu, kroz Knez Mihajlovu ne može da se prođe od sveta koji se provlači između nekih improvizovanih kioska sa brzom hranom koja odiše nekim čudnim (blago rečeno) mirisima (sve jeste, ali miris nije). Mene mnogo zanima ko je dozvolio da se od najpopularnijeg beogradskog korzoa napravi novogodišnji vašar. Jedna od najlepših ulica u Beogradu postala je ruglo. Ne znam za druge, ali meni kao nekome ko je rođen 50 metara od spomenika knezu Mihajlu to užasno smeta. Centar Beograda pretvorio se u Šabački vašar. Lično nemam ništa protiv te šabačke manifestacije, ali njoj nije mesto u centru Beograda nego u Šapcu.

Ali ovo je zemlja gde je sve moguće. Ovde u centar grada može da se postavi šta god hoćeš samo ako na pravo mesto pružiš ruku u kojoj ima dovoljno love da bi neko ostvario svoju davnu želju iz provincijalskog detinjstva da ima "lokal" u centru prestonice, pa makar i na samo mesec dana. Ovo je zemlja gde se kao ekskluzivna informacija predstavlja nešto što je svima odavno jasno, kao npr. da je izvesna starleta Mimi Oro prostitutka. Vau, ko bi rek'o. Nije starleta, nego prostitutka. Nije šija nego vrat, nije govno nego se pas posr'o... Dakle jednom rečju starletutka.

Ipak "drago" mi je da živim u ovoj zemlji jer smo danas saznali da u ovoj zemlji ove zime neće biti restrikcija. I to se predstavlja kao uspeh u 21. veku. A da, između ostalog sam saznao i da smo ove godine imali i manje isključenja struje od Nemačke. Dakle zaključak se sam nameće, nemački osigurači su krš, Ei Niš je zakon.

Ali dosta sarkazma. Mi kakvi smo i kako se ponašamo prema sebi samima možda bolju zemlju i ne zaslužujemo. Možda je ovo ipak, što reče Milan Mladenović, zemlja za nas. Razmislite. Hoćemo bolju zemlju, a možda ne zaslužujemo ni ovu koju imamo.