Ne brinite za mene, računajte na mene!!!

Neki moji poznanici, namerno kažem poznanici pošto ono malo pravih prijatelja koje imam znaju moje stavove i ne dovode ih u pitanje, mi ovih dana mnogo pridikuju i pitaju me da li sam normalan i ozbiljan, e pa evo u kratkim (ne baš...) crtama par bitnih pojedinosti...
Pitate me zašto toliko mrzim svoju zemlju, što je notorna glupost. Volim svoju zemlju i svoj narod, ma koliko da smo teški kao nacija, ali to ne znači da treba da mrzim druge. Moja zemlja je još uvek od Vardara pa do Triglava, jer svuda imam prijatelje, koji su mi bliži od ovdašnje rodbine.  Iako ona više ne postoji, toj zemlji se radujem kao i svim ljudima, koji su ljudi, pre svega ljudi. To ne znači da ne volim Srbiju i da sam manji Srbin od ostalih. Naprotiv...
Nisam zadrti vernik. I to je moj stav. Poštujem sve religije, jer poštujem i volim ljude. Ne namećem svoje viđenje, niti dozvoljavam da mi drugi nameću svoje - ali  bez obzira na sve poštujem svačiju odluku DA VERUJE. Jer to je ljudski. a kao što rekoh volim ljude. Nikako ne volim neljude. Zato ćete često prilikom raznih praznika koje proslavljaju razne veroispovesti, svojim prijateljima različitih religija čestitam praznike i veselim se njihovoj radosti i slavlju o tim praznicima. Ne postoji, po meni, ispravniji način da nekome kažeš da li je ili nije čovek od ljubavi prema bližnjima, svome i svojima, kao i uvažavanju razlika koje među svima nama postoje. Jedna reč, pažnja ili dobronamernost mnogo su veća vrlina od svih ljudskih mana zajedno - jer uvek pobede, bez obzira koliko borba bila duga i teška..
Moje političko opredeljenje je, već duže vreme, moja lična stvar, nikom ne namećem, niti dozvoljavam da ga meni niko nameće niti da me truje sa idiotlucima, jer obrni okreni, sve izađe na isto. Zvalo se to DS, SNS, SPS ili bilo kakvo ES.

Rusija ili Amerika. E to je nešto o čemu možemo da pričamo, mada me niko neće ubediti da treba da odem da živim u "bratsku" nam majčicu Rusiju, ali ni u onu daleku, prekobarsku veštačku tvorevinu zvanu Sjedinjene Američke Države. Poreklo nam je takvo da smo se mi kao plemena doseljavali sa severoistoka - malo ljudi zna da vučemo skandinavski gen. I nismo završili na istoku u "majčici", već na jugo-zapadu. Slučajno ?! Ne bih rekao. Amerika ili Rusija...Za mene to nije pravo polazište..Nijedna sila nije dovoljno dobra da bi mi bila draža od druge. Nemoguće je biti apsolutno neutralan. U ovom momentu..Ali ako se teži ka toj mogućnosti da se bude neutralan, ona se i ostvari, pre ili kasnije. Svaka sila igra svoju igru, igračima koje ima i načinima na koje može da ostvari SVOJE ciljeve !! E ovo će mnoge da zaboli: NAS I TO, CILJEVIMA NEMA. Dakle, ne treba da nas bude ni u načinima na koje će se ti ciljevi ostvariti...Zar ne ?

Muzika je, pored sporta bez koga ne mogu da živim, jedan od najvažnijih segmenata u mom životu. Ona je nešto što me uz knjige jako privlači. Ona predstavlja hodočašće u moru svakodnevnog mulja..I koliko god muzike čuo, ma koliko strana pročitao i dalje je neutoljiva žeđ za još, i još i još...Ne zato što već nešto nisam čuo, ili pročitao, već zato što se na razne načine razna muzika i razna štiva mogu doživeti. Oplemenjuje misao da uživam u delu i trudu drugih ljudi koji ulažu celog sebe u stvaranje..Uživanje u njihovim ostvarenjima, uživanje u STVARANJU a ne razaranju je ono što i mene nadahnjuje. Ili da samo uživam ili da, ponekada i sam stvaram - pošto neki znate da sam i napisao nekoliko pesama. Makar tako da nešto lepo podelim sa drugima da čuju, ili nešto pročitano preporučim za čitanje..I tako se STVARANJE širi dalje. Stvaranje ne razaranje.

Životinje su takođe nešto o čemu ne volim diskusiju. Pravite decu, manite se životinja. Ok, slažem se. Donekle. Ja bih i jedno i drugo. Mnogi znaju da sam do skoro imao tri psa u stanu, a ne tako davno četiri. Sada imam dva. Ništa više na svetu ne bih voleo nego da uz njih  imam i dva neka mala drugara ili drugarice sa kojima bih se družio, vaspitavao ih, igrao se i uživao. Ali ne ide uvek sve u životu onako kako bismo hteli. Nekada smo sami krivi , nekad je to viša sila. Prosto se ne uspeva, što ne znači da se ne pokušava..U granicama ličnih mogućnosti. Dakle, nisu moji psi zamena ni za koga i nizašta. Oni su samo  radost više u mom životu, iako nekada umeju da budu naporni, ali ne postoji nijedan put da mi se ne obraduju kada uđem u kuću. Kada bude još drugara biće nam svima, siguran sam još lepše !!

Ne odvajaš se od Ane. Da, u pravu ste, ne odvajam se. Mada ni to nije potpuno tačno. Radim po ceo dan, a moja draga nije sa mnom na poslu. I zato svaki svoj slobodan trenutak želim da provedem uz nju, nju koju volim najviše na svetu. Stalno je svima spominjem, u svakoj mi je pori i, što se mene tiče, tako će ostati do kraja života, koliko god to bilo. Ne dam da padne senka na nju i čuvaću je uz sebe koliko god da sam u mogućnosti. Posle svih žrtava koje je podnela zbog mene i od mene, to je najmanje što mogu da uradim.

Dakle dušebriznici, ne brinite za mene, ja sam ispravan. Olako delite neke kritike, umesto da pre kritike malo razmislite. Ne iz ugla kako vi rezonujete, nego i iz mogućeg ugla razmišljanja nekog drugog, u ovom slučaju - mog ugla. Jer ne moramo misliti isto o načinu, iako nam ciljevi nisu različiti…

Uživajte dragi moji, volim ja sve vas, neke više, neke manje. Da nije tako ne bismo bili ni poznanici, a kamoli nešto više!!!